Carinski šalteri se gase
Kompletan carinski postupak biće kompjuterizovan. Papirne deklaracije i čekanje na šalterima spremaju se za istoriju. Ovo je jedna od najvažnijih izmena koje predviđa novi Carinski zakon. Nacrt je usvojila Vlada prošlog meseca, a na jesen će biti pred poslanicima.
Tranzit robe u Srbiji je već u potpunosti kompjuterizovan. I to pre dve i po godine. Jednostavniji uvoz i izvoz robe privredi bi trebalo da donese dodatne uštede, ali da bi se iz upotrebe izbacile papirne deklaracije, neophodno je unapređenje informacionog sistema.
– Novi Carinski zakon je većim delom usklađen sa propisom Evropske unije i predviđa komunikaciju između carinske službe i stranaka isključivo elektronskim putem – objašnjava Veselin Milošević, zamenik direktora Uprave carine. – Da bi papirne deklaracije postale prošlost i da bi se prešlo na elektronsko poslovanje, potrebno je razviti nove i nadograditi postojeće IT sisteme. Taj posao zahteva vreme, pa je u EU planirano da to bude najkasnije do 2020. godine. Plan je da naše poslovanje do 2023. godine bude potpuno kompjuterizovano.
Kamion robe natovaren u Turskoj, koji je krenuo u Nemačku, sada prati kompjuterska poruka. Ona umesto papira kreće kroz sve zemlje kojima kamion prolazi.
– Takav sistem želimo da uvedemo i kada je reč o izvozu i uvozu robe – pojašnjava Milošević. – Uvodi se i nova podela carinskih postupaka za stavljanje robe u slobodan promet. Novina je i to što će smeštaj robe u slobodne zone postati poseban carinski postupak – postupak slobodne zone.Ustanovljeno je i obavezno obezbeđenje za većinu carinskih postupaka, a ukidaju se carinski postupci prerade pod carinskim nadzorom i aktivno oplemenjivanje u sistemu povraćaja, koje se može odobriti i bez obaveze da se roba ponovo uveze.
Pored toga, odredbama novog Carinskog zakona osnažuje se i institut ovlašćenog privrednog subjekta. Rok u kome roba može da bude privremeno smeštena povećava se sa 20 na 90 dana, dok je ukupan rok u kojem roba može ostati u postupku privremenog uvoza 10 godina.
SVAKI DRUGI DINAR BUDžETU
UPRAVA carina je ukupnim prihodima državnog budžeta lane učestvovala sa 48 odsto, što praktično znači da je svaki drugi budžetski dinar naplatila ova institucija – ističe Veselin Milošević. – Samo u prvih šest meseci 2018. godine uplatili smo oko 250 miliona evra više nego lane. Naša obaveza je da nastavimo tim tempom, što će nam primena novog Carinskog zakona omogućiti.
Izvor: Novosti